Berza i berzansko poslovanje
"Intel" nagoveštava oporavak
Staša MilisavljevSezona objavljivanja poslovnih rezultata za drugo tromesečje ove godine je u punom jeku. Posebna se pažnja posvećuje kompanijama iz Dow Jonesa, jer njihovo poslovanje ima dalekosežne posledice na berze u ćelom svetu. Sa najviše iščekivanja, kao i uvek, čekao se izveštaj "Intela".
Ova kompanija se smatra prvom među jednakima, ne zbog svoje veličine ("Intel" ionako i nije najveća kompanija po bilo kom krrterijumu) već zbog prirode svog biznisa. Naime, "Intel" je vodeći proizvođač kompjuterskih čipova i potražnja za tom robom je prilično pouzdano merilo gde ide svetska ekonomija. I desilo se neočekivano. "Intel" je premašio sva očekivanja analitičara i njegove akcije su skočile impresivnih 7,25 odsto za jedan dan.
Mnogi bi rekli: krajnje je vreme, s obzirom na to da se u poslednjih nekoliko godina više zarađivalo ulaganjem u slamaricu nego u "Intel". Krajem devedes-tih godina dvadesetog veka vladala je prava groznica na berzama za kompjuterskim kompanijama. Većina tih kompanija nije vredela puno (neke čak, ispostavilo se, ništa) i analitičari su upozoravali javnost da su cene nerealno visoke, ali niko nije slušao, svi su nastavili da kupuju i akcije su samo skakale. Oni koji su uhvatili početak tog talasa, pa i oni koji su se priključili na sredini, odlično su prošli ako su prodali svoje akcije na vreme.
Postalo je očigledno da hipnotisanim investitorima treba neka vrsta hladnog tuša, neki dovoljno jak povod da ih trgne i natera na prodaju. Jedan od povoda bio je Intelov poslovni izveštaj iz 2000. godine koji je nagovestio da potražnja za čipovima počinje da jenjava. Nasdaq ( indeks u kome preovlađuju računarske kompanije ) dostiže svoj vrhunac od 5.000 u martu 2000. i onda počinje da se ruši.
Ovoj današnjoj berzi trebaće mnogo više od jednog pozitivnog izveštaja kompanije "Intel" da se oporavi, ali ovo bi mogao biti početak tog oporavka.
25.07.2009. godine Blic-Novac